Пређи на садржај

Карло V, војвода од Лорене

С Википедије, слободне енциклопедије
Карло V
Карло V, војвода од Лорене
Лични подаци
Датум рођења(1643-04-03)3. април 1643.
Место рођењаБеч,
Датум смрти18. април 1690.(1690-04-18) (47 год.)
Место смртиВелс,
Породица
СупружникЛеонор од Аустрије
ПотомствоЛеополд I од Лорене, Charles Joseph of Lorraine, Joseph of Lorraine, Frans II Jozef van Lotharingen
РодитељиNicholas Francis, Duke of Lorraine
Клод Франсоаз од Лорене
ДинастијаЛорена
НаследникЛеополд I од Лорене

Карло V, војвода од Лорене или Карло Лотариншки (нем. Karl V. Leopold; Беч, 3. април 1643Велс, 18. април 1690) је био титуларни војвода од Лорене од 1675. до 1690. Тада је Француска окупирала Лорену. Карло се склонио код Хабзбурговаца, у чијој служби се показао као велики војсковођа.[1][2]

Оженио се са Елеонором Маријом Јозефом, надвојвоткињом Аустрије (1653—1697), ћерком цара Фердинанда III и Елеоноре Гонзага. Елеонора је најпре била удана за пољског краља Михаила Корибута Вишњевецког. Елеонора је пренела на своје наследнике наслеђе Гонзага од Мантове.

Први пут се истакао 1. августа 1664. када се борио против Турака у бици на Сент Готарду. Учествовао је 1671. у походу против Турака у Мађарској. Командовао је опсадом Мурауа у Штајерској. Француска је заузела Лорену још за време власти његовог оца 1670. Лорена је била под Француском до краја Рата Велике алијансе 1697. Карло је након смрти ујака 1675. постао само титуларно војвода од Лорене. Командовао је царском коњицом под Рајмундом Монтекуколијем за време Француско-холандског рата. У бици код Сенефа 1674. рањен је у главу.[3]

Учествовао је у борбама 1676. за време опсаде Филипсбурга. Био је именован главним заповедником царске војске 1683. и заслужан је заједно са Јаном Собјеским за ослобађање Беча од турске опсаде Беча 1683. После тога учествује у много похода против Турака у Великом турском рату. Учествује у ослобађању Буде 1686, Мађарске, Славоније и Трансилваније 1687.

Разболио се 1688, па је препустио команду Максимилијану Емануелу II. Поново је командовао на почетку Рата Велике алијансе, али поново се разболио и умро је 18. априла 1690.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Francis I, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles III, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Кристина од Данске
 
 
 
 
 
 
 
4. Francis II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Анри II Валоа
 
 
 
 
 
 
 
9. Claude of Valois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина Медичи
 
 
 
 
 
 
 
2. Nicholas Francis, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John of Salm, Count of Salm
 
 
 
 
 
 
 
10. Paul of Salm, Count of Salm
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Claude de Stainville
 
 
 
 
 
 
 
5. Christina of Salm
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Tanneguy Le Veneur, Count of Tillières
 
 
 
 
 
 
 
11. Marie Le Veneur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marie Hélie de Pompadour
 
 
 
 
 
 
 
1. Карло V, војвода од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Francis I, Duke of Lorraine =16
 
 
 
 
 
 
 
12. Charles III, Duke of Lorraine =8
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Кристина од Данске (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Henry II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Анри II Валоа (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Клод од Француске =9
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Катарина Медичи (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Клод Франсоаз од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Guglielmo X Gonzaga, Duke of Mantua
 
 
 
 
 
 
 
14. Vincenzo Gonzaga, Duke of Mantua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елеонора од Аустрија, војвоткиња Мантове
 
 
 
 
 
 
 
7. Маргарита Гонзага
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Франческо I Медичи
 
 
 
 
 
 
 
15. Елеонора де Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јохана од Аустрије
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Charles V, Duke of Lorraine”. The British Museum. Приступљено 19. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Charles IV (or V) Leopold duke of Lorraine and Bar”. Britannica. Приступљено 19. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Charles V, Duke of Lorraine Biography”. Pantheon. Приступљено 19. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]